Sokolski dom je bio poslednja stanica koju smo obišli u sklopu ArhiTURE. U finišu je ostavio odličan utisak zahvaljujući stručnom vođenju Dragane Konstantinović, profesorke ispred Departmana za arhitekturu sa Fakulteta tehničkih nauka.
Potpuno posvećena, pripremljena za ono što priča – sve pohvale sa naše strane. U pitanju je objekat koji je izuzetno značajan u posleratnoj modernoj arhitekturi, koja je po njenim rečima na neki način najviše zapostavljena.
Sokolsko društvo kao ideja
Poznati novosadski arhitekta koji potpisuje ovaj objekat je Đorđe Tabaković. Sam objekat je značajan jer predstavlja jedan deo istorije koji se vezuje za sokolska društva i sve ono što su ona simbolizovala. Okupljanje kao model zajedništva, čvršća izgradnja društva na temeljima fizičke discipline, rekreacije i sporta.
Prioritet zajednice 30-ih godina i jedna od značajnijih stvari postaje tema sokolskog društva, tako da je intenzivirana ideja izgradnje objekta. Potreba za objektom koji će se brinuti ne samo o sportu, već i o kulturnom životu i zajednici. Već tada sokolsko društvo nije samo sportsko udruženje, nego nešto mnogo više od toga.
Sokolsko društvo je ponovo postalo vlasnik ovog objekta, jer je konačno okončan sudski spor i rešen problem vlasništva.
Finansiranje izgradnje objekta
Objekat je finansiran kroz veliku akciju samog sokolskog društva u Novom Sadu, koji je formirao tri sekcije unutar svoje organizacije. Jedna se bavila propagandom, druga finansijama i treća građevinarstvom. Sve tri su zajedno radile kako bi se prikupila sredstva za izgradnju.
Zamisao je bila da objekat zauzme značajnu i centralnu poziciju u gradu kao reprezentativno zdanje. Spisi iz tog vremena potvrđuju da je Sokolski dom bio jedan od najreprezentativnijih objekata tog vremena.
U desnom krilu su prvobitno planirane sale za skupove koje su služile za odgojno-vaspitno-umetnički program. Pozorište je tek dosta kasnije useljeno u objekat i sam objekat je prilagođavan funkciji pozorišta.
Takođe, jedna od zamisli je bila da sadržaj koji bi se odvijao u desnom krilu posluži društvu kao izvor prihoda, od čega bi se dom izdržavao i finansirao.
Autori projekta hteli su da stvore koncept jedinstva, odnosno da postoji centralni hol iz kog se razvijaju dva glavna sadržaja: kulturno-umetnički i sportsko-rekreativni u okviru sale. Danas je primetna potpuno preuređena slika i sve na žalost funkcioniše dosta izolovano. Nije se uspelo sa namerom da se sve integriše u jedan objekat.
Izgradnja objekta
Sagledavajući iz perspektive iz 2019. godine zaista je impresivan podatak da je čitava izgradnja objekta trajala svega dve i po godine. Sve je krenulo 1934. godine, a završeno 1936. godine. Još ukoliko se tome pridoda činjenica da se gradnja odvijala u fazama i da je za svaku fazu bilo potrebno prikupiti finansijska sredstva, možemo uočiti koliko je bila velika istrajnost u izgradnji.
Čitav proces izgradnje je finansiran od strane samog sokolskog društva, pri čemu je pokazana snaga i kontinuitet da se obezbedi održivost finansiranja izgradnje objekta.
Sve se zasnivalo na vrlo, vrlo restriktivnoj upotrebi finansija, kao i na volotiranju svih članova društva. Na primer, projekat je ugovoren za vrlo simboličnu sumu, nadzor je bio besplatan, nabavka je vršena direktno iz prve ruke kroz oformljeni interni sektor građevinarstva.
Izgradnja objekta se zasnivala na velikom radu i zalaganju svih članova kako bi se sve završilo u kratkom roku.
Od samog početka objekat je bio inspirisan temom Ujedinjene Jugoslavije i imao je posvetu Kralju Ujedinitelju. Sam atentat na Aleksandra Karađorđevića je dodatno ubrzao gradnju kako bi se objekat završio na vreme i kako bi ostao narodu u znak sećanja na Kralja Ujedinitelja. Na ulazu u objekat sa prednje strane možete i danas videti taj natpis.
Modernizam u Sokolskom domu
Objekat odaje jedan smiren izraz modernizma, bez suvišnih detalja. Dekoracija objekta se zapravo zasniva na tektonici samih materijala i njihovoj upotrebi. Prisutna je opeka, kamen u svom osnovnom obliku i odsustvo posebnih dekorativnih elemenata. Po površini koju zauzima ovo je jedan od najvećih Tabakovićevih projekata.
Ukoliko ste posetili ovaj objekat u skorije vreme, verovatno ste primetili da održavanje objekta nije na zavidnom nivou. Čest je slučaj da se javljaju problemi sa kulturnim nasleđem, što se tiče održavanja objekta. Sigurni smo da niko ne bi zamerio da se fasada sredi, obnovi, samo da se sve radi tako da se ne menja izgled objekta.
Takođe, potrebne su nove ideje i vizija šta sa objektom, kako da se bolje iskoristi prostor, dovođenje objekta u savremenu upotrebu, čime bi i održavanje objekta bilo olakšano.
Toliko o ovom objektu i ovoj ArhiTURI, pa do nekih novih zanimljivih priča pozdravljaju vas Kockice.