Treći objekat koji smo posetili u okviru organizovane Arhiture je nekadašnji Muzej revolucije. Oko ove zgrade digla se velika prašina u Novom Sadu, kada je objekat Muzeja Vojvodine dat na korišćenje Muzeju savremene umetnosti.
Bilo kako bilo, mišljenja smo da ova zgrada zaslužuje mnogo više od spominjanja i provlačenja po novinama u kontekstu u kojem se to dešavalo.
Muzej revolucije kroz prizmu ArhiTURE
Moramo priznati, da je po našem mišljenju ovo bila najlošija tura u okviru ArhiTURE kojoj smo prisustvovali. Šture informacije koje su podeljene sa nama, svega par detalja koje smo saznali kao grupa koja je došla da čuje neke zanimljivosti vezano za arhitekturu ovog objekta.
Nemoguće je da se za objekat koji je dugo građen, od kog se i arhitekta koji ga je projektovao odrekao ne vezuju nikakve zanimljivosti. Iskreno, cela grupica je pomalo razočarano napustila ovaj objekat.
A šta smo ipak uspeli da saznamo?
Čovek kome treba da smo zahvalni što naš grad ima ovakav objekat je hrvatski arhitekta Ivo Vitić. Projektovao ga je 1959. godine i poznato je da se Ivo u nekom momentu iz nepoznatih razloga odrekao projekta. Postoje razna nagađanja i jedna od varijanti je neodgovarajuća realizacija sistema za ventilaciju i regulaciju temperature u muzeju. Ventilacija od početka nije odrađena kako treba, tako da je taj problem bio prisutan od same izgradnje objekta. Skoro su vršeni radovi i popravke na tom sistemu i nadamo se da će se taj problem rešiti.
Druga varijanta je da je njegovo idejno rešenje podrazumevalo izgradnju dve zgrade. Projektom je bilo predviđeno da se ta druga celina nalazi na prostoru između dva muzeja. Pošto druga zgrada nikada nije izgrađena, trenutno taj prostor ispunjava uređen park. Nagađa se da je upravo to možda i razlog zašto se arhitekta odrekao projekta.
Takođe, navodi se i dug proces izgradnje, jer se sam projekat od konkursa do izgradnje objekta odužio na jedanaest godina.
Muzej revolucije kroz vreme
Ovo je jedan od retkih muzeja koji je ciljano građen da bude muzej tokom socijalističkog perioda. U tadašnjoj Jugoslaviji postojalo je mnogo muzeja revolucije, ali su oni uglavnom osnivani u već postojećim zgradama, odnosno koristili su već postojeće zgrade.
Muzej se nalazi na kraju Dunavske ulice, gledajući u Dunavski park. Trenutno je u objektu smešten Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) i spor je nastao sa Muzejom Vojvodine jer je veći deo izložbenog prostora zauzeo MSUV.
U planu je bila izgradnja objekta gde bi se smestio MSUV, ali se od gradnje odustalo zbog neraščišćenih imovinsko-pravnih odnosa.
Objekat je tokom 1999. godine stradao i bila je neophodna rekonstrukcija instalacija, ali to nije odrađeno. Sama zgrada je u dosta lošem stanju, kao i depoi koji se nalaze ispod površine, u suterenu. Zbog nagnutog terena i blizine Dunava, depoi su dugi niz godina bili izloženi vlazi. Predviđeno je preuređenje prilaznog platoa zgradi, čime bi se poboljšala trenutna situacija.
Pošto je Ivo projektovao objekat namenski za Muzej revolucije, sam enterijer zgrade je projektovan da podrži stalnu postavku muzeja. Nisu bile predviđene promene postavki, tako da zgrada nema lift, a teretni ulaz je dva nivoa ispod glavnog izložbenog prostora gde su smešteni eksponati. Upravo veličina eksponata određuje širinu ulaza i stepeništa koja vode do izložbenih prostora.
Pri ulasku u objekat nailazite na veliki atrijum, kao i stepenište u centralnom delu.
Gorak ukus..
Šteta što kroz turu ArhiTURE pažnja nije više usmerena ka ovom objektu. Ipak je on jedan od značajnijih kulturnih i arhitektonskih spomenika Novog Sada. Pogotovo, uzimajući u obzir da sama zgrada ima status spomenika kulture.
Pomalo razočarani uputili smo se ka četvrtom objektu koji smo posetili u šetnji tog dana. Nalazimo se sa vama ispred Pozorišta mladih. Vidimo se.
Vaše Kockice