Nastavak šetnje Novim Sadom obeležiće značajne žene feministkinje koje su ostavile trag kroz istoriju. To su one žene koje su možda nepravedno zapostavljene a koje su se zalagale za prava žena, isticale važnost školovanja devojaka, kao i buđenje njihove svesti o važnosti obrazovanja i sticanja boljih uslova za život.
Pročitajte o našoj prošloj šetnji: Ulicama starog Novog Sada uz značajne ličnosti prošlosti
Šetamo ka centru grada, ulazimo u staro jezgro, uličice i tražimo kuće u kojima su živele heroine svog vremena. Sigurni smo da će vas svaka naredna šetnja pored kuća koje budemo sad obišli asocirati na značajna imena i da ćete poštovati trag koji su ostavile u istoriji. Krenimo..
Prva univerzitetski obrazovana lekarka
Negde na sredini Zmaj Jovine ulice (broj 20) u samom centru Novog Sada, nalazi se kuća koja je verovatno za većinu prolaznika sasvim obična kuća. Stil gradnje je klasicizam, nema puno elemenata niti ukrasa na kući. Krasi je i ističe prelep kolski prolaz, a ukoliko biste prošli kroz njega, naišli biste na originalno stepenište iz perioda gradnje.
Kuća je u Buni bila uništena i naknadno obnovljena, a danas je u njoj smeštena advokatska komora.
Ono zbog čega je kuća značajna jeste povratak u prošlost, jer se u njoj nalazila ordinacija dr Kornelije Rakić. Kornelija je bila prva univerzitetski obrazovana lekarka, što za tadašnje vreme nije bilo uobičajeno.
Studije medicine završila je u Pešti kao stipendistkinja. Bilo je teško prihvatljivo da učena žena ima privatnu praksu, što je bio slučaj sa Kornelijom i baš u ovoj zgradi je bila smeštena njena privatna praksa.
Pomagala je Novosađankama koje su želele da se univerzitetski obrazuju, a istorija govori da je većinu rada provela u Bosni u Bihaću. Neko određeno vreme bila je seoski lekar u Bosni i najviše se posvetila istraživačkom radu vezano za zdravstveno stanje Muslimanki, koje su odbijale pomoć muškog lekara. Želela je da podigne svest kod žena o značaju i važnosti posete lekarima.
Anica Savić Rebac – izuzetna intelektualka svog vremena
U ulici Svetozara Miletića u kući na broju 13 živela je Anica Savić Rebac sa roditeljima. S obzirom na to da su bili učeni ljudi, u toj kući se sastajala tadašnja elita Novog Sada. Primetna je bogato ukrašena školjka koja podupire terasu, kao i čuveni kibicfenster koji je u to vreme krasio većinu kuća u gradu.
Kuća pripada starom jezgru grada i zaštićena je kao spomenik kulture. I ova kuća je bila uništena, tako da trenutni izgled kuće datira od obnavljanja nakon Bune. Samim tim ni ulazna vrata nisu originalna. Ipak, unutrašnje stubište je ostalo originalno, ali nismo bili u prilici da ga vidimo pošto je kuća u privatnom vlasništvu.
Anica Savić Rebac je bila književnica, klasična filološkinja, istoričarka filozofije, profesorka i jedna od intelektualno najznačajnijih ženskih ličnosti u istoriji.
Jedna ulica u Novom Sadu danas nosi njeno ime, kao i ogranak Gradske biblioteke. Takođe, njen portret koji je rad Uroša Predića čuva se u Matici srpskoj.
Sredina u kojoj je rasla doprinela je da Anica već kao devojčica govori nemački, francuski i engleski jezik. Bila je zaista izuzetna i već sa dvanaest godina prevodila je Bajrona. Prve originalne književne radove – pesme objavila je u „Brankovom kolu“ 1906. godine. U Beču je završila filologiju, udaje se za Hasana Rebca i vraća za Beograd.
Anica je bila feministkinja, koja je aktivno učestvovala u Udruženju Univerzitetski obrazovanih žena. Takođe, bavila se naučnim i pedagoškim radom. Na surov način je okončala svoj život, samoubistvom, nakon iznenadne smrti muža Hasana Rebca.
Vladislava Beba Polit – žena sa titulom doktora nauka
Zgrada u Grčkoškolskoj 7 pripada ranom istorizmu i primećuje se veliki kolski ulaz. Građevina je kao i većina u Novom Sadu stradala u Buni.
Značajna je jer je u ovoj kući živela ugledna novosadska porodica Polit. Mihajlo Polit Desančić je bio pravi erudita i poliglota, vrsni pravnik, književnik, publicista, političar. Njegova ćerka Vladislava Beba Polit je bila jedna od prvih žena sa titulom doktora nauka.
Rođena u Novom Sadu 1886. godine i tu završava osnovnu i višu devojačku školu. Imala je tu mogućnost da se školuje dalje i završava Univerzitet u Budimpešti sa najvišim ocenama. Doktorirala je filozofske nauke u Budimpešti, bila je poliglota i bavila se književnim radom na srpskom i mađarskom jeziku.
Oprobala se i u pisanju, jer je bila zaljubljenik u književnost. Objavljivala je pesme na srpskom i na mađarskom jeziku pod pseudonimom Beba Polit.
Vladislava je bila velika feministkinja, kao i njena tetka Savka Subotić. Borila se za emancipaciju žena i bila je jedna od najhrabrijih među ženama koje su se zalagale za ženska prava. Pomagala je devojkama da se školuju, verujući da će na taj način probuditi kod žena svest o važnosti obrazovanja i da će na taj način poboljšati kvalitet života. Takođe, borila se za skladan i harmoničan brak, gde se muž i žena dopunjuju.
Jednu od svojih rasprava započela je rečima:
“Ako se ženama može svako pravo poreći, to se ne da poreći, da su one tu. To im ne može niko oduzeti. Tu smo! Postojimo! Živimo!”
Sa ovim rečima završićemo ovu šetnju, a čekamo vas da nam se pridružite u sledećoj. Krećemo se lagano ka Dunavskoj ulici.. stanite kod broja 5, tu ćemo se naći.
Vaše Kockice