Nastavljamo našu šetnju kroz Novi Sad, upoznavajući vas sa značajnim ljudima koji su u njemu živeli i pisali istoriju. Naš prethodni tekst otkrio je ko je bila saradnica nobelovcu za otkriće vitamina C, a ko prva školovana fotografkinja. Drago nam je da je izazvao pozitivne reakcije kod velikog broja čitalaca.
Sve je bilo u organizaciji Prirodno-matematičkog fakulteta i Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada, a povodom 35 godina postojanja Zavoda. Već smo napomenuli da je u drugom planu bila arhitektura, a akcenat je stavljen na značajne ličnosti i osobe koje su ostavile pečat i trag kroz istoriju.
Za one koji još uvek nisu pročitali, ostavljamo link da prošetaju ulicama, pa neka nam se priključe kasnije u novoj turi.
Tekst : Vodimo vas u nešto drugačiju šetnju Novim Sadom
KUĆA DR ĐURE JOVANOVIĆA KINDERA
Ovu zgradu potpisuje naš čuveni i poznati novosadski arhitekta Đorđe Tabaković. Projektovana je 1932. godine za dr Đuru Jovanovića Kindera, najznačajnijeg novosadskog pedijatra u tadašnje vreme. Nalazi se u ulici Ilije Ognjanovića 9.
Dr Đura Jovanović Kinder je rođen 1892. godine i bio jedan od prvih pedijatara u Srbiji. Značajan kao utemeljivač pedijatrije u Vojvodini i osnivač dečije bolnice u Novom Sadu. Bio je odličan dijagnostičar, što je inače otežano kod male dece koja nisu još uvek propričala. Kažu, on je imao taj „dar“ da postavi ispravnu dijagnozu, pa je moglo brzo da se reaguje. Radio je i u privatnoj praksi i sa projektantom Tabakovićem dogovoreno je gde će se u sklopu zgrade nalaziti ordinacija.
Išao je u privatne posete, kako peške, tako i fijakerom i često je umeo da ne naplati siromašnim ljudima. Dr Jovanović je bio i izuzetno angažovan na zbrinjavanju dece siročadi. Organizovao je smeštanje u hraniteljske porodice, koje su po njegovom mišljenju pružale najbolje za zdravo odrastanje ove dece.
Posle Drugog svetskog rata, doktor neumorno radi na razvoju pedijatrijske službe u Novom Sadu i na teritoriji čitave Vojvodine. Imao je viziju kako bi ta služba trebalo da bude organizovana i insistirao je da dečija bolnica bude pored bolnice gde se inače nalazila dijagnostika, rendgen, biohemija i sve ono što bi moglo deci da zatreba.
Gradio je poseban odnos sa svakim detetom.
O tome svedoče medicinske sestre koje su sa njim radile. Svako dete je dobijalo pitanje da li je dobro, kako se oseća, šta je i koliko jeo danas i kažu bez toga nije otpočinjao pregled.
Za ostvarene izuzetne rezultate dodeljena su mu značajna društvena priznanja. Njegova želja da unapredi i poboljša društvo su vrednosti koje treba da se neguju i dalje.
Što se tiče zgrade u kojoj je živeo, napomenućemo da se tadašnji izgled grada značajno razlikovao od trenutnog.
Bulevar naravno nije postojao i glavni ulaz i “glavna” strana zgrade bila je iz ulice Ilije Ognjanovića. Sa probijanjem bulevara, nepravedno je “zataškan” glavni ulaz i na bulevar trenutno gleda dvorišni deo zgrade.
Ulicu Ilije Ognjanović ranije su krasile kuće koje su pravile čitav jedan niz. Kasnijim uređenjem grada i sadašnjom regulacijom taj niz je presečen.
Stil gradnje zgrade pripada moderni. Uočavaju se izbačeni erkeri i zgrada ima metalne terase, koje su bile moderne u tadašnjoj gradnji. Zanimljivo je da su metalna teška ulazna vrata originalna iz perioda gradnje zgrade.
TANURDŽIĆEVA PALATA
Projektovana je za tada uglednog Nikolu Tanurdžića koji je bio jedan od najpoznatijih novosadskih trgovaca. Započeo je kao trgovački putnik, da bi kasnijih godina sve krunisao podizanjem prostrane palate koja ima izlaz na tri ulice: Zmaj Jovinu, ulicu Modene i Ilije Ognjanovića.
Sama građevina je impozantna i ukazuje na moć i status vlasnika. Zanimljivo je da je sam Tanurdžić raspisao konkurs za projekat gradnje i 400 arhitekata se prijavilo. Sve autore nagrađenih dela Nikola Tanurdžić je uredno isplatio. Ipak, projekat je poverio svom prijatelju arhitekti Đorđu Tabakoviću, koji je bio iskusan sa gradnjom. Zgrada je imala višestruku namenu: za stanovanje, hotel, trgovačke radnje i bioskop. Na gornjem spratu su se nalazili luksuzni stanovi, od kojih je jedan od 300 m² bio za Tanurdžića i njegovu porodicu.
Iako je zgrada bila privatno vlasništvo, kasnije je nacionalizovana.
Aleksandar Tišma
U ovoj palati neko vreme je živeo i naš pesnik i pisac Aleksandar Tišma. Rođen je 1924. godine i osnovnu školu i gimnaziju je završio u Novom Sadu. Bio je član SANU i neko vreme urednik Letopisa Matice srpske. Započeo je kao novinar, da bi kasnije bio sekretar Matice srpske, a zatim i njen urednik.
U njegovom opusu najviše su zastupljene lirske pesme, romani i novele. Za roman “Upotreba čoveka” dobija 1977. godine NIN-ovu nagradu. Njegova dela su prevedena na dvadesetak svetskih jezika, a sam je prevodio sa mađarskog i nemačkog jezika.
Fondacija „Aleksandar Tišma“ osnovana je pre dve godine pod pokroviteljstvom Matice srpske, zbog svog doprinosa koji je dao.
Kažu za Tišmu da je bio pisac koji je najupečatljivije umeo da opiše Novi Sad. Samim tim napravio je književni mit o Novom Sadu.
Smatrali smo da dva velikana, poput dr Đure Jovanovića Kindera i Aleksandra Tišme, koji su iz potpuno drugih branši zaslužuju da im se posveti koja reč više, jer su bili izuzetno značajni stanovnici Novog Sada koji su ostavili neobrisiv trag kroz istoriju.
U nastavku šetnje nastavljamo u pravcu starog jezgra grada.. ostanite sa nama..
Vaše Kockice
Pročitajte: Jesen u mom sokaku, a u vašem?
Photo: arhiva Kockica i Yandex