ArhiTURA o kojoj smo već pisali na našem sajtu nastavlja svoju šetnju ka objektu smeštenom na Trgu galerija. U pitanju je objekat Spomen-zbirka Pavla Beljanskog.
Sigurni smo da je Novosađanima poznata ova zbirka, a za sve one koji se prvi put susreću navešćemo par činjenica kako bismo vas zainteresovali da je posetite.
Pavle Beljanski kao kolekcionar
Objekat je građen za jedinstvenu namenu kako bi se u njoj smestila zbirka velikog kolekcionara Pavla Beljanskog, po kom Spomen-zbirka i nosi naziv. To je bila njegova želja i insistirao je da se potpiše sporazum sa Izvršnim većem AP Vojvodine (1957. godina), gde je uneo klauzule koje su mu bile važne. Neke od stavki ugovora su bile da zbirka u potpunosti bude očuvana na jednom mestu. Dozvoljava se povremeno „pozajmljivanje“ slika, ali se ne dira originalna postavka. U zamenu za to, Pavle dobija zgradu i to je na neki način bilo osnivanje muzeja.
Celokupna zbirka se prezentuje kao deo kulturne baštine srpskog naroda sa velikom umetničkom vrednošću. U kolekciji se nalazi 185 dela, 37 umetnika, odnosno najznačajnija dela srpske umetnosti prve polovine XX veka. U Spomen-zbirci se možete diviti delima: Nadežde Petrović, Save Šumanović, Milana Konjovića i drugih.
Sam Pavle je govorio da je ova zbirka NJEGOV LIČNI PEČAT i da su to slike koje se njemu dopadaju.
U ovom članku više ćemo se posvetiti samom objektu koji smo u sklopu ArhiTURE obilazilli sa studentima arhitekture. Obećavamo da ćemo nekom drugom prilikom pisati o Pavlu Beljanskom, jer njegovo ime to i zaslužuje.
Zgrada kao spona sa prirodom
Zgrada u kojoj je smeštena kolekcija izgrađena je 1961. godine i delo je arhitekte Ive Kurtovića.
Okružena zelenilom, zamišljena je tako da objekat bude povezan sa prirodom. Enterijerom zgrade dominira zelena boja u kombinaciji sa drvenim panelima, kao još jedna potvrda povezanosti sa okruženjem. Ipak, vremenom je utvrđeno da prirodna svetlost ne pogoduje umetničkim delima pa je unutrašnjost preuređena. Postavljena su svetla na balkonu i improvizovano osvetljenje, kako bi se „iskopiralo“ dnevno svetlo.
U prizemlju je napravljen efekat paviljona sa žaluzinama, iako je po rečima kustosa galerije sve to bolje rešeno na spratu.
Arhitektonsko rešenje Kurtovića
Pavle Beljanski je zahtevao da učestvuje u izboru projekta, kao i da prati tok gradnje. Raspisan je konkurs na kom su razmatrani radovi trojice arhitekata, a I nagradu je odneo Bogdan Bogdanović. Ipak, izrada projekta je dodeljena drugom arhitekti.
Sam Pavle je uputio poziv tadašnjem profesoru Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i slikaru, Ivi Kurtoviću da naknadno dostavi projekat. Preskočio je sve nagrađene projekte i izabrao baš ovaj, jer se uklapao sa njegovom kolekcijom kao najbolje idejno rešenje.
Ivo Kurtović je rođen 1910. godine i zanimljivost vezana za njega jeste da je tokom Drugog svetskog rata predavao arhitektonsko projektovanje u vojnim bazama u Egiptu. Posle povratka u našu zemlju, radio je u Ministarstvu građevine, a zatim i na fakultetu kao asistent. Sa mnogim poznatim beogradskim arhitektama utiče na stvaranje beogradske moderne arhitekture i nakon pet godina postaje šef katedre za projektovanje. Možda niste upoznati sa činjenicom da je Kurtović projektovao Narodnu biblioteku u Beogradu (1972. godina) koja je jedan od njegovih najznačajnijih objekata.
Što se tiče Spomen-zbirke, sama zgrada je prepoznata kao kulturno dobro. Njegovo arhitektonsko rešenje je jedinstveno, vrlo tipično za to vreme. Prisutni su svi elementi moderne umetnosti, motivi, kao i mediteranski elementi. Takođe, primetna je upotreba različitih tekstura.
Kurtović je postigao dinamičnost prostora i bogate svetlosne efekte svetlo-tamnog, tako da je zgrada odličan spoj funkcije, konstrukcije i oblika.
Pomalo strogi izgled same građevine dodatno je ublažen zelenilom kojim je okružen. Na travnjaku ispred zgrade nalazi se spomenik Nadeždi Petrović podignut 1995. godine.
Inače, projektom je predviđena jednospratna građevina. Na spratu se nalazi šest izložbenih celina raspoređenih tako da se kretanje vrši u kružnom toku. Kasnije, 1966. godine objekat je dograđen i na spratu je smešten prostor Memorijala Pavla Beljanskog.
Čuvajmo vrednosti
Spomen-zbirka je prva zgrada u Novom Sadu, čak i među prvima u Jugoslaviji, koja je sagrađena isključivo za potrebe muzeja. Proglašena je spomenikom kulture, tako da je očuvanje njene vrednosti obaveza svih nas.
Pozivamo vas da prošetate do skrivenog mesta u Novom Sadu, do Trga galerije i osetite duh prošlosti o kojima svedoče umetnička dela.
Vaše Kockice
Pročitajte o arhiTURI u tekstu: ArhiTURA vas vodi u ulicu Miroslava Antića
Vodimo vas u neobičnu šetnju ulicama Novog Sada: Dunavska ulica kao svedok burne prošlosti Novog Sada
Slike: objektiv Kockica
Izvor: http://www.pavle-beljanski.museum/home.php