Dunavska ulica je bila od izuzetnog značaja za Novi Sad. Povezivala je centar grada sa rekom Dunav, što je doprinelo da ima veliki društveni, istorijski i kulturni značaj.
Ulica je bila puna trgovačkih radnji, prodavnica i ugostiteljskih objekata. Takođe, neko vreme u njoj su bili smešteni i sud i zatvor. Uporedo sa tim, bila je i odraz elite i bogatstva, jer su u njoj živele brojne značajne političke i kulturne ličnosti grada.
Obavezno pročitajte članak: Vodimo vas u nešto drugačiju šetnju ulicama Novog Sada
Savka Subotić – inicijatorka osnivanja viših škola
Prethodni tekst smo završili sa čuvenom porodicom Polit i Vladislavom Bebom Polit. Nastavljamo sa još jednom izuzetnom ženom. U pitanju je Savka Polit (možda poznatija kao Savka Subotić) koja je živela u Dunavskoj ulici broj 5.
Ova kuća je bila u vlasništvu njihove porodice i trenutno ima izgled iz doba obnove nakon Bune. Prvi put je obnovljena 1813. godine, a zatim 1851. godine kuća dobija ovaj izgled. Dunavska ulica je bila najvažnija ulica u tadašnje vreme i centar zbivanja.
Godine 1909. Bela Trupel postaje vlasnik kuće i sigurni smo da se nešto starije generacije rado sećaju čuvene muzičke radnje koja je bila vlasništvo Trupela. Zanimljivo je da je Bela prodavao muzičke instrumente skoro 90 godina u toj radnji.
Savka Subotić, rođena 1834. godine kao Polit, bila je jedna od prvih feministkinja Vojvodine. S obzirom da je bila iz imućne porodice, omogućeno joj je školovanje u najboljim školama u to vreme i najviše moguće obrazovanje.
Udaje se sa svega 17 godina za Jovana Subotića, advokata, književnika i političara. Godine 1852. dobijaju prvo dete, od ukupno 8 koliko su ih imali.
Savka je bila inicijator otvaranja prvih viših škola u Srbiji. Želela je da poboljša položaj žena na selu. Učestvovala je na prvoj konferenciji feministkinja u Pešti 1911. godine i njen uticaj je bio značajan i u evropskim okvirima. Zalagala se za razvoj domaće industrije i radinosti i na taj način pokušala ekonomski da osnaži žene na selu. Stavila je u prvi plan veštine prerade vune, tkanja, veza, pletenja, proizvodili su se ćilimi, srpsko platno i vez, kako bi se prodavali na tržištu.
Isticala je važnost kvalitetnog obrazovanja mladih devojaka.
Savka je bila prva predsednica Srpskog narodnog ženskog saveza, Kola srpskih sestara, počasna članica brojnih ženskih organizacija, kako srpskih tako i evropskih.
Umrla je 1918. godine u Novom Sadu, a sahranjena u Zemunu pored svog muža. Iako žena sa značajnim pečatom u istoriji, danas Savka nema ni spomenik, ni bistu, niti spomen ploču. Jedna ulica u Veterniku nosi njeno ime, a njen portret rad Novaka Radonića čuva se u „Belom salonu” Matice srpske.
Milica Tomić – književnica, političarka, novinarka
Kuća u Dunavskoj ulici broj 14 ima poseban značaj, ne samo kao građevina, već iz razloga što su se u njoj rešavala važna pitanja, kako politička tako i kulturna.
U njoj je živeo istaknuti srpski političar Svetozar Miletić, kao i njegova ćerka Milica, koja je bila udata za značajnu političku figuru Jašu Tomića. Neko vreme je i Jaša Tomić živeo u ovoj kući, a kasnije su se preselili u Zmaj Jovinu 23, gde je bilo sedište Srpske radikalne stranke.
Kuća je izgrađena krajem XVIII v. i imala je sličan izgled kao što ima i sad.
Svetozar Miletić je bio jedna od najznačajnijih političkih ličnosti među Srbima u Ugarskoj u XIX v.
Milica Tomić je bila jedna od devetoro dece, koliko je Svetozar imao, ali je samo njih dvoje preživelo. Književnica, političarka i novinarka, govorila je četiri jezika, želela da studira medicinu, a školovala se u Novom Sadu, Pešti i Beču.
Vrlo mlada se priključila političkoj sceni – nakon hapšenja oca ona preuzima vođenje časopisa „Zastava“ gde su objavljivali političke članke. Angažovanje na časopisu bio je razlog odustajanja od medicine. Bilo je potrebno da neko preuzme uredništvo lista i priča se da je možda to jedan od razloga zašto je stupila u brak sa Jašom Tomićem, koji postaje urednik.
Milica se bavila pravima žena u poslovnom svetu i potencirala je na pismenosti žena na selu.
Bila je zagovornik potrebe obrazovanja ženske dece i pisala o značaju zdravlja žena.
Bila je urednica i vlasnica časopisa „Žena“ koji je, pored „Ženski svet“ bio jedini novosadski časopis za žene. Sam naziv govori, bavio se emancipacijom žena i zagovarao dobijanje političkog prava glasa. Milica je bila jedna od sedam Vojvođanki koje su bile izabrane za poslanice Velike narodne skupštine 1918. godine. Tada su žene na kratko dobile pravo glasa.
Nakon smrti supruga u potpunosti se povukla iz političkog života. Neko vreme je živela u Beogradu, gde je i umrla (sa 85 godina) i poslednje dane svoga života provela je kao podstanar. Preneta je i sahranjena na Uspenskom groblju u grobnici sa ocem i suprugom. Ova grobnica i spomenik su zaštićeno kulturno dobro.
Nepravedno je ostala u senci svog oca, iako je imala veliki doprinos na polju emancipacije žena. Tek u novembru 2018. godine podignuta je spomen ploča na kući u Dunavskoj 14 da podseća na nju i na njen veliki trag koji je ostavila u istoriji Novog Sada.
Završavamo šetnju..
Nadamo se da su vam prijale šetnje koje smo zajedno prošli u prethodnih par članaka. Sigurni smo da smo uspeli značajne ličnosti bar na kratko da otrgnemo od zaborava i da smo oživeli njihov borbeni duh, srdačno zalaganje i ono u šta su istinski verovali.
Vama želimo da se setite naših priča uvek kada prođete pored kuća gde su živele ove ličnosti i da se zainteresujete i otkrijete koje su to još neispričane priče koje istorija krije.
Obavezno pročitajte članke:
Ulicama Novog Sada uz značajne ličnosti prošlosti
Značajne feministkinje koje su ostavile trag kroz istoriju
Do sledeće zanimljive šetnje,
Vaše Kockice
Izvor slika: arhiva Kockica, Yandex
Turistička organizacija grada Novog Sada
“Znamenite žene Novog Sada” Gordana Stojaković