U tekstu Kultura u našem gradu uz JAZZ i voćne koktele skrenuli smo vam pažnju da ćemo se osvrnuti na naše upoznavanje sa Gospodičnom Galerijom, pa da ne bude da smo vas prevarili 🙂 stiže tekst. Spomenuli smo da su se pre desetak dana naši JUNIORI prvi put upoznali sa Galerijom Matice srpske, koja nam je otvorila svoje prostorije u okviru akcije Kroz objektiv.
Saznali smo da će biti organizovano dečije druženje ispred galerije, što je nama bilo privlačno. Kažem im:
Skupljaju se deca, kreda – crtanje po pločniku, pakujte se, idemo!
Naravno, to je upalilo. Nisam htela da im dajem neki poseban uvod i objašnjavam šta je galerija, muzej, jer sam se bojala odbojnosti na prvu loptu. Plan mi je bio da ih na “kvarnjaka” obrlatim da uđemo unutra.
Moram priznati u početku su bili zagrejani i puni elana, jer su ih dočekale ljubazne i nasmejane tete sa kredama u ruci. Dobili su zadatak da izaberu slikicu koju će da nacrtaju.
Uzeli su sliku na kojoj je Sofija Dunđerski od autora Paje Jovanovića i akcija je počela.
Dečija mašta može svašta
Naravno, nešto im tu nije štimalo na slici i odlučili su da prevlada dečija mašta koja je izabrala da prikaže samo konja. Na moje pitanje: “A šta sa Sofijom?”, oni će kao iz topa: “Ona je otišla u šetnju, a umesto nje tu je kućica za konjića”. I zaista, nacrtaše oni kućicu za konjića.
Šta ću, ja oćutim jer je naše zlatno pravilo u kući: NIKAD ne diraj u dečiju maštu! Pohvalim ih i dobijem osmeh zadovoljstva 🙂
Priznajem, nisam neki vrsni poznavalac rada i dela Paje Jovanovića, pa smo te informacije ostavili za kod kuće, da uz čika Googla naučimo nešto novo.
Zatim je usledio obilazak galerije i priznajem odličan smo događaj izabrali jer je bilo svega. Čudnih 3D slika, gde su deca komentarisala da im nije jasno ko to„viri“ iza slika.
Zatim knjige koje vise, to im je bio HIT.
Pa prostorija iza prostorije, pa još jedna iza tih vrata, pa još jedna, … pravi lavirint i ludnica.
„Mama vidi mašina neka!“ Nikako nisu mogli da shvate da je ta ogromna mašinerija fotoaparat. Zagledaju, zaviruju, traže dugme za „klik“.. ništa im nije jasno.
Pa oduševljenje i dečija cika:
“Evo ih ljudi iz TV-a!”
I gle stvarno, čike iz našeg televizora ludiraju se po zidovima galerije.
“Skroz su mama šašavi.”
Naleteli smo u tom lavirintu i na dečiji kutak, a u njemu?! Naša Sofija. “Vidi mama tu je i konj!”
I njihovo iskreno oduševljenje i reakcija naterala me je na smeh 🙂 Definitivno je Sofija ispala iz igre.
Ko je čika koji je stavio Sofiju na platno?
Obećanje ispunjeno, izguglali smo i krenuli u priču.
– Ha, deco čujte kako ima zanimljivo ime ovaj čika, Pavle PAJA Jovanović, kao iz crtaća a? Šta kažete? On vam je bio jedan od najpoznatijih naših slikara i predstavnik realizma. Šta je realizam? – shvatim da moram birati reči.
– Hm, pa on je crtao ono što zaista vidi.
– Rođen je gradu Vršcu. Ne, tu nismo išli. U pravu si, moramo organizovati obilazak Vršca. Taj Paja je veoma rano pokazao da voli da crta i slika. Počeo je da crta sam tako što je kopirao crkvene slike i to u tajnosti. Šta su crkvene slike? Pa sećate se kad smo bili onaj dan u crkvi.. pa su na zidovima bile islikane veeeelike slike.. da.. ne.. – hm, nisam sigurna koliko su se setili.
– Naša zemlja je bila jako ponosna na njega, kao što sam ja na vas i skoro svaka kuća je imala njegovu reprodukciju sa temom iz srpske istorije ili iz narodnog života. Šta je reprodukcija, istorija? – auuu.. objasnim nekako i krenemo dalje. Shvatim da dosta toga treba da preskočim, jer je još rano da shvate šta je slikanje istorijskih kompozicija, slika „Seoba Srba“ i slično, pa se bacim na portrete.
– Čika Paja je jako voleo da slika ljude i to razne, vladare, političare..
– Jesu li to mama oni ljudi sa TV-a? – nasmejem se i potvrdim.
– Tako je naslikao i našu Sofiju Dunđerski. Slikanje žena za njega je uvek značilo slikanje lepote i govorio je: „Veština je naći lepotu.“ Voleo je Beograd.. jeste da, bravo, bili smo u njemu.. i uvek mu se vraćao. Paja je slikao i kao jako star čovek da znate.
Shvatim da dolazi deo o njegovoj smrti i taj deo preskočimo jer nam je to osetljivo područje. O tome još nismo pričali.
A ko je Sofija koja je otišla u šetnju sa konjem?
– To je bila jedna teta iz jedne jaaaako bogate i poznate porodice. Za nju su skoro svi znali. Živela je jaaaaako davno. I zastanem. Pomislih, ako krenem da objašnjavam ko je tu kome šta, da objašnjavam celu njihovu lozu gubi svaki smisao. Završim sa: Bila je jako lepa i volela je puno konje.
Da li je to istina ili ne, ne znam. Ali, mi smo izabrali da naša Sofija bude poznata, lepa i teta koja voli životinje.
I Čiča miča gotova priča. Do neke druge priče, šetajte galerijama 🙂
– Deco, dolazimo i sledeći put?
– Daaaaa – viknuli su i meni je srce bilo puno, zadatak uspešno obavljen 🙂
Vaše Kockice
Radite sa decom, jer njima ste VI potrebni. Pročitajte članak: Pronađite vaše odgovore uz knjigu “Vaše kompetentno dete”