Vegetarijanci i Vegani vode način života tako da je na prvom mestu briga o prirodi i životinjama. Takav način života nosi sa sobom velike promene i mnoga odricanja.
Naravno, ima puno razloga zašto se neko odlučuje na takve korake. Neko iz etičkih ubeđenja, moralnih razloga, dok ima i onih kojima su pokretači zdravstveni razlozi. Kada su vegani u pitanju onda su to uvek na prvom mestu etički razlozi.
Često se poistovećuju ova dva načina ishrane i osnova im je zajednička, a to je da na meniju nema mesa. Oprečna su mišljenja da li je dobro da u svakodnevnoj ishrani nije zastupljeno meso i u kojoj meri to može štetiti organizmu. Brojna su istraživanja i naučne potvrde, kako za to da jelovnik lišen te namirnice donosi veliku dobrobit za organizam, tako i da postoji mogućnost da bude štetna.
Pre nego što se odlučite na ovu odluku, navešćemo vam neke od činjenica vezano za Vegetarijance i Vegane.
Vegeterijanska ishrana
Vegetarijanstvo kao način ishrane ne vezuje se za noviji datum, jer je u Indiji to bio uobičajen način ishrane, a poznato je bilo i u staroj Grčkoj.
Vegetarijanac je osoba koja ne jede životinjsko meso, a pod meso spadaju i ribe, plodovi mora, ptice.
Naravno, ima onih koji jedu ribu npr i nazivaju se vegetarijancima, što ne bi bilo tačno po nekim izvorima.
Takođe, ima vegetarijanaca koji jedu hranu životinjskog porekla (tu se misli na jaja, mleko i mlečne proizvode, kao i med), tako da se vegetarijanci među sobom dele na:
- Lacto-ovo vegetarijanci – konzumiraju mleko i jaja
- Lacto-vegetarijanci – konzumiraju mleko, ali ne i jaja.
Izbacivanje mesa iz svakodnevne ishrane moglo bi biti šok za vaš organizam, tako da se uvek preporučuje postepeno uvođenje promena u jelovnik. S obzirom da vegetarijanci isključuju meso, potrebno je zameniti meso sa drugim nutrijentima.
Ono što je svojstveno za vegetarijance je to da im je potrebna velika količina proteina, gvožđa, kalcijuma, cinka i vitamina B12. Neke od najčešćih opcija su uvođenje soje ili seitana kao zamena za meso.
U literaturi i naučnim istraživanjima postoji mnogo dokaza o pozitivnom dejstvu vegetarijanske ishrane na organizam. Brojne studije ukazuju da je značajno smanjena učestalost većine oboljenja, kao što su kardiovaskularna oboljenja, mnoge vrste raka, prehlade, dijabetesa, hipertenzije i gojaznosti.
Ipak, kao u svemu, tako i u vegetarijanskoj ishrani ljudi moraju biti umereni. To je važno kako se ne bi preterivalo u hrani i piću i korišćenju proizvoda od belog brašna. Sve to može naneti više štete, nego koristi organizmu.
Vegetarijanska ishrana može da zadovolji sve nutritivne potrebe organizma ukoliko se dobro isplanira. Treba obratiti pažnju da se nadomesti sve ono što organizmu nedostaje, a pogotovo obratiti pažnju o potrebi za proteinima i gvožđem.
Veganska ishrana kao stil života
Vegan je osoba koja ne jede hranu životinjskog porekla. To se odnosi na sve namirnice u kojima su sastojci životinjskog porekla, makar bili i u tragovima. Vegani ne nose odeću životinjskog porekla, od vune, kože.. jer se skoro svi vegani zalažu za prava životinja. Takođe, vode računa i o kozmetičkim proizvodima koje koriste i gledaju da ne sadrže životinjske sastojke.
Mnogi vegani izbegavaju i proizvode koji su testirane na životinjama.
Ljudi koji su na veganskoj ishrani sve proteine, ugljene hidrate, masti i belančevine dobijaju iz biljaka. Većinu namirnica konzumiraju u sirovom obliku, a ima i onih vegana kojima su u jelovniku 100% presne namirnice.
Obrok vegana koji je na presnoj hrani zasniva se na žitaricama, orašastim plodovima, mahunarkama, voću i povrću. Doručak i ručak treba da budu jaki i obimni, da bi se zasitili i da bi organizam dobio energiju za rad.
Istraživanja koja su vođena na temu veganstva i uticaja na organizam čoveka su brojna i zagovornici ovakve ishrane tvrde da rizik po zdravlje ne postoji, a da su pozitivna dejstva višestruka. Dokazano je da vegani mnogo ređe obolevaju od bolesti savremenog sveta.
Biljna ishrana je bogata vitaminima, mineralima, proteinima, a soja i klice sadrže esencijalne aminokiseline. Apsorpcija nutrijenata u organizmu vegana je mnogo bolja nego kod ljudi koji se hrane na uobičajen način. Razlog za to je što organizam vegana ima manje toksina, pa je apsorpcija hranljivih materija bolja.
Ukoliko umete da prihvatite šalu, predlažemo vam da pročitate blogovski pogled i osvrt na Vege & Vegan ishranu OVDE.
Dodatne činjenice vezano za biljnu ishranu
Vitamin koji najviše povezuju sa veganskom ishranom je vitamin B12. Ovog vitamina najviše ima u namirnicama životinjskog porekla, pa se često govori o njegovom nedostatku. Ipak, vitamin B12 se nalazi i u gljivama šitake, tempeh, u algama, košticama (kajsija, jabuka, trešanja, bresaka, šljiva…), kiseli kupus…
Što se tiče masnoća, one su neophodne za očuvanje zdravlja. One masnoće koje nisu neophodne organizmu su zasićene masnoće koje se nalaze u životinjskim namirnicama. Hladnoceđena ulja, prvenstveno laneno, konopljino, bundevino, suncokretovo i sojino, obiluju korisnim masnoćama i neophodna su za očuvanje dobrog zdravlja. Dobre su i semenke lana i susama (treba ih jesti mlevene), orasi, lešnici, bademi…
Svaka osoba treba da donese odluku koja će biti samo njegova i koja će joj kao individui najviše odgovarati, a nakon sagledavanja svih istraživanja. Takođe, savet je da se pre nego što se donese odluka o promeni ishrane svaka osoba posavetuje sa svojim lekarom, nutricionistom i drugim stručnjacima.
Prijatno vam žele Vaše Kockice
Slike izvori:
https://pixabay.com/en/users/silviarita-3142410/
https://pixabay.com/en/users/Lebemaja-4245402/
https://pixabay.com/en/users/sbgonti-8111981/