Jun je stigao, mi spakovali kofere i talas nas je naneo na Halkidiki na jug prvog prsta. Okolnosti su ovaj put bile takve, da je Pefkohori mesto gde smo se iskrcali. Priznajemo, imali smo odbojnost prema ovom mestu zbog komentara na koje smo nailazili. Većina ih je istinita i dobro smo se informisali.
Nije sve bilo po našoj “meri”, ali nismo zakerala. Volimo da posetimo sva ona mesta u kojima nismo bili i trudimo se da mesto i okolnosti prilagodimo nama. Ono što je važno za nas je pakovati i raspakivati kofere 🙂
Povratak u prošlost
Najjači utisak je bio da smo se vratili u prošlost: Crna Gora i letovanje. Slika od pre 10ak godina, nemaš gde da spustiš peškir, a da ne pričam o npr. 3 peškira, pa još plus dušek, gomila dečijih rekvizita..
Uzrok tome je predlog grčke vlade da se „plažna“ površina izda zakupcima. Deo koji je ostavljen za „slobodno“ korišćenje je mali. Ima širih delova plaže, ali tu prilaz u vodi nije prilagođen deci zbog kamenja, tako da su svi skoncentrisani na jednom mestu i gužva je neminovna.
Pravi lavirinti na pesku gde poželiš da uz magični štapić preletiš do vode. Čuješ po koje gunđanje, negodovanje, ali postaneš imun. Shvatiš da ne postoji drugi način da noge osoliš, nego da zakačiš poneki peškir. Prihvatiš da će i tvoj peškir biti pun kamenčića i što pre to usvojiš i svariš biće ti lakši odmor.
To su glavni razlozi zbog kojih smo uvek bežali od Kasandre i okrenuli se Sitoniji, gde tvoj peškir može biti jedini na vrućem pesku. Opustiš se i ne razmišljaš o sledećem Level-u koji treba da prođeš u igrici: Kako doći do vode?
Takođe, nismo ljubitelji kada je puno naših ljudi oko nas. Kad kažemo naših ljudi, tu mislimo na celokupno područje gde se lako sporazumevamo. Da se razumemo, nemamo ništa protiv ljudi, ali na odmor gledamo kao na beg od svakodnevice, a Dobar dan je asocijacija da smo i dalje u našem gradu.
Ipak, ono što je uspelo da potisne sve ružno je razlog zbog kog smo prvenstveno i došli, a to je more. Pošto je jun mesec, bojali smo se da će voda biti hladna, ali prevarili smo se. Voda je bila topla i kristalno čista. Par dana smo imali talase, ali se voda ni tada nije zamutila. Plićaka ima sasvim dovoljno za decu koja uče da plivaju.
Ušuškan trgić – biser Pefkohorija
Gradić Pefkohori ne može da se pohvali sa nekim istorijskim građevinama. Osnovano je početkom XIX veka kao ribarsko selo od izbeglica iz Turske. Stiče se utisak da su kućice „nabacane“, bez nekog smislenog pravila. Imate glavnu ulicu, zatim klasično šetalište uz obalu mora sa mnoštvom restorana i kafića. Tu su i navlake za dečurliju u vidu luna parkova i vrteški. Ko voli takve šetnje, ne treba da brine jer će im Pefkohori to ponuditi.
Ne znamo da li ste primetili da se na moru, koji god gradić da je u pitanju, svi u večernjim satima sjure na rivu? Tako smo i mi, dok smo kao mali držali za ruke naše roditelje, pa dok smo sa društvom tražili koja diskoteka – kafić ima bolju muziku. A sad??
Sad bežimo što više ka gore, tražimo skrivena mestašca i lokalne tavernice. Volimo da vidimo i nešto drugačije, autentičnije, da prošetamo i međ’ ciglice koje će nam dočarati duh stare Grčke i njene kulture. Da osetimo ono pravo..
Pefkohori ima tako nešto.. ušuškan trgić sa par uličica.. malo uzbrdo iznad magistrale..
Bili smo presrećni kad smo ga pronašli i nikako nemojte propustiti da ga posetite ukoliko već letujete u Pefkohoriju. Nemojte zamišljati ništa veliko. To je trgić sa 2, 3 lokala i svega par uličica oko njega. Ipak, toliko je slatko i u večernjim satima posebno primamljivo za pićence ili večeru. Kad krenete da se spuštate uličicama ka moru, primetićete crkvu, ušuškanu u zelenilo. Obiđite, prošetajte, dopašće vam se.
Magija iza zida – skrivena taverna
Pred kraj našeg odmora, slučajno smo lutajući uličicama nabasali na tavernicu u grčkom fazonu, kakvu smo priželjkivali da pronađemo. Spolja je totalno neprimetna, ali ako zavirite u dvorište prava morska čarolija.
Grk koji otvara tek od 18h.. plava boja dominira i kontrira beloj.. karirani stolnjaci.. miris maslinovog ulja.. morski detalji.. počastili smo se ’nako na grčki način, bogovski 😉
Priznajemo, sad kad podvučemo crtu po povratku kući, odlično smo se proveli i mogli bismo reći: „Kako smo se nadali – dobro smo se i udali“ 😉 Iako, bolja reč je ODLIČNO smo se udali 🙂
Vreme je bilo naš saveznik, more nas oberučke prihvatilo sa idealnom temperaturom, peska smo imali, a 1m² smo pronašli za peškir. Pronašli smo lepa mestašca i tavernicu samo za našu dušu, mnoštvo morskih detalja kojima smo se radovali svaki dan.
Nama su te stvari ulepšale letovanje, jer život je lepši kad naučimo da uživamo u malim stvarima.
Pogledajte obavezno kako su Kockice videle Pefkohori iz nekog drugog – kreativnijeg ugla. Dopašće vam se sigurno 🙂
Ukoliko ste odlučili i vi da posetite Pefkohori, želimo vam so na koži, sunce uz kristalno čisto more i naravno da pronađete bar onaj naš 1m² na plaži 🙂
Vaše osoljene Kockice
Pročitajte naše predloge za vikend – beg iz grada: Mesto gde spavaju lepe i magične vile Miroč
https://en.wikipedia.org/wiki/Pefkochori