Đavolja varoš je skup zemljanih glavutaka ili kula na čijim vrhovima se nalaze kamene kape. Ima ih 202, visoke su od 2-15m, a široke od ½ do 3 metra. Đavolja varoš je redak prirodni fenomen koji se nalazi na Radan planini u blizini Kuršumlije, oko 90 km jugozapadno od Niša i 290 km od Beograda.
Čine je 202 kamene figure koje su nastale dugotrajnim i strpljivim radom prirode. Smeštene su u dve jaruge (Đavolja jaruga i Paklena jaruga), koje su podeljene vododelnicom. Njihovi završni delovi se spajaju u erozivnu čelenku.
Đavolja varoš je 2010. godine nominovana kao jedan od kandidata za sedam svetskih čuda prirode. Ušla je u najuži izbor kao evropski kandidat u grupi (kamena formacija, pećina, dolina).
Đavolja varoš je stavljena pod zaštitu još od 1959. godine, a 1995. godine proglašena je za prirodno dobro od izuzetnog značaja. Na taj način stavljena je u prvu kategoriju zaštite.
Nastanak Đavolje varoši
Kameni stubovi su nastali delovanjem erozije na zemljište sastavljenog od rastresitog, ali čvrstog materijala na kome se nalazi kamenje veće veličine. Pre više miliona godina celo područje je bilo središte snažnih vulkanskih aktivnosti. O tome i danas svedoče raznobojne stene u zaleđu stubova. Međutim, pojava je nastala relativno kasno, čijem su nastanku najviše doprineli ljudi.
Uništavajući šumu, otvorili su put razornom delovanju vode. Pri tome su krupni komadi stena štitili dublje i mekše slojeve zemlje od udara kišnih kapi i spiranja vodom. U toj prvoj etapi radom kiše i erozijom, urušava se zemljište, sem ispod stena, koje svojom težinom sprečavaju njihovo dalje osipanje. Tako nastaju piramide i kupe. Kameni blokovi na vrhovima stubova služe kao kišobran, ali vodene bujice i dalje prolaze između figura, spiraju zemlju i čine da vremenom postaju sve više. Delovanjem prirodnih sila, piramide i kupe se još više istanjuju. Na kraju ostaju pravilni stubovi sa kamenim kapama koje su teške i do sto i više kilograma.
Kako je nagib terena na kojem se stvaraju figure vrlo strm, vertikalna erozija preovlađuje nad bočnom, što ubrzava odnošenje materijala i stvaranje stubova. Zemljani stubovi su građeni od tri sloja različitog sastava: u podlozi je sloj laporca debeo oko 1m, u sredini je žućkasta glina debela do 3m, a iznad nje je najdeblji sloj od peščara, pokriven andezitskim pločama, koje kao kišobran štite rastresitu podlogu od razaranja i odnošenja. Materijal od koga su napravljeni, čvrsto je vezan i obložen korom od gvožđevitog, limonitskog cementa.
Ovaj geomorfološki fenomen je jedinstven u Srbiji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima, a u SAD je poznata „Bašta bogova“, ali kule Đavole varoši su znatno veće i prostranije nego u Evropi, pa su zato napoznatiji prirodni fenomen ove vrste u Evropi.
Kako stići ….
Do zemljanih kula dolazi se pešačenjem, nakon završetka asfaltnog puta još oko 900 m, a okolo zemljanih kula postavljenaje staza sa dva vidikovca sa kojih se posmatraju zemljine kule. Jedan vidikovac je niži, a drugi vidikovac sa veće visine pruža lep pogled ka Đavoljoj varoši. Zemljine kule su osvetljene po noći tehnologijom led dioda sa 28 različite boje.
Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom.
OBAVEZNO PROČITAJTE I: Mokrin u Vojvodini u kome se krije Mokrin house
Legenda kaže ….
U narodu su tokom proteklih vekova ispredene brojne legende o nastanku ovog jedinstvenog fenomena. Po jednom narodnom predanju reč je o skamenjenim svatovima, gde su ljudi rešili da po svaku cenu venčaju rođenog brata i sestru.
Nekada davno ovde su živeli skromni, mirni, svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu, pa im je on spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru.
U ovom kraju, koji je naselio đavo i vila, đavolji plan je pokušala da spreči vila, ali nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.
Druga legenda kaže, da su zemljane kule zapravo okamenjeni đavoli što su ih nadmudrili đaci u opkladi. Po trećoj legendi zemljane skulpture predstavljaju đavole kojih su se ljudi oslobodili prenoćivši jednu noć pored crkve Sv. Petke, u neposrednoj blizini zemljanih figura.
Čudno izvajane, a još čudnije poređane zemljane figure, divljina erozivne čelenke, voda čudnog ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar, uticali su na maštu lokalnog stanovništva. To je razlog da lokalit da naziv „Đavolja varoš“, a sve ove prirodne pojave objašnjava legendama koje je vekovima izmišljao.
Vreme posete i cena ulaznice
Najlepše vreme posete je u proleće. Tad se vegetacija budi, niska je i u svom punom cvatu dodatno doprinosi lepoti Đavolje varoši.
Poseta može da se organizuje i noću, jer je kompleks osvetljen led rasvetom.
Cena ulaznice je 350,00 rsd.
S koferom u ruci vaše Kockice života
Izvor teksta http://www.djavoljavaros.com/index.php, https://sr.wikipedia.org, http://tokursumlija.rs/davolja-varos/#!