Imate li vi u vašem vrtiću vaspitačicu sa onim velikim “V”? Onu koja sa ponosom nosi to veliko V i sve ti je lepo kad je gledaš kako to sa lakoćom radi.
E pa mi imamo NAPOKON. I jaaaako smo srećni što je ušetala u naš vrtić. Nećemo je otkrivati, samo ćemo vam reći da ona nosi svoje veliko “S” u jednom vrtiću sa velikim “K”. Nije poenta ovog pisanija da je hvalimo i da tekst poprimi samo lični pečat o nekoj divnoj ženi sa velikim V. Cilj je da pokrene i afirmiše druge vaspitače da svojim radom i trudom svaki dan sve više uvećavaju to svoje V.
A šta radi to veliko V?! Hm, trebala bi nam 2 papira da sve to prenesemo, ali evo da probamo bar nešto da vam dočaramo. Bez puno detalja, jer nismo imali tu sreću da nama zapadne kao vaspitač (a samo ćemo vam reći da je veeeeelika borba među roditeljima da im deca odrastaju pod njenom palicom). Ali dobar glas se „širi“ o njoj hodnicima vrtića 🙂
Dovoljno je reći da sam prošlog glavnog vaspitača znala, ali osim dobar dan/dobar dan, višu komunikaciju nisam imala. A deca mi idu već 5 godinu u vrtić. U septembru, čim je naše V kročilo u vrtić, uspostavljena je komunikacija. I to sasvim lako i opušteno. Kao da je to najnormalnija stvar, što i treba da bude.
To vam je žena koja uživa u radu sa decom, koja ne beži od vannastavnih aktivnosti, što je slučaj kod velikog broja vaspitača. Ona zna koliko je muzika važna u razvoju dece, pa ćete malo-malo videti slike, snimke sa raznih muzičkih dešavanja, takmičenja gde deca prikazuju svoja muzička napredovanja. Taj njihov osmeh, sreća su nezamenjivi. To vam je ona koja kafanu i pesmu “Šešir moj” na tako lep i sofisticiran način prilagodi dečijem horu da kad pustiš snimak uhvatiš sebe kako sa osmehom cupkaš i uživaš.
Žena za koju ne postoji reč NEMOGUĆE jer pod njenom palicom sve postaje moguće. Ne može da se obezbedi prevoz gradski, putnički za decu? Aaaaa ne. Naravno da se iščačka rešenje. Pljesnete prstima i opaaa magija je proradila i deca imaju prevoz na tu tako željenu priredbu.
A kako to sve ostvaruje? Pa samo i samo svojom upornošću i zalaganjem. Kuca na vrata na koja niko ne otvara, stoji ispred šaltera gde je kod službenice uvek pauza, stoji ispred onih koji na prvu loptu kažu NE i ne posustaje, kopa i rovari tamo gde se niko ne usuđuje.
A njena vrata? Njena vrata su uvek otvorena za sve roditelje koji imaju problem, sugestiju pa i zamerku. Njena „magija“ je to što ona i bez magičnog štapića čini da „ljuti“ roditelji izađu sa osmehom na licu. Rešenje je opet tu.
To vam je ona koja je i pored radnog vremena uvek raspoložena za dodatne sate ukoliko radi nešto korisno i dobro za njen vrtić i radno okruženje.
Često ćete je videti po hodnicima, jer se ne zavlači u svoju učionicu i kancelariju kao u mišju rupicu. Pa da samo ponekad proviri glavicu da vidi da li je sigurno da izađe.
Ona vam je neko ko je tom prosečnom vrtiću donela ono veliko “K” u svom nazivu. Puno boja, detalja, promena i to u toj meri da svi komentarišu: „Šta se to desilo vrtiću?“ A ima li veće potvrde za svoj rad od iskrene pozitivne reakcije ljudi.
Glavni vaspitač koji na sve moguće načine pokušava i „kopa“ da dođe do dečijeg igrališta u vrtićkom dvorištu. I to igrališta koje svaka ustanova Radosnog detinjstva treba da ima. To je ono što treba uprava i država da obezbedi, a ne da pojedinci traže načine kako da pruže deci ono što im pripada. I trenutno je to njena borba sa vetrenjačama. Sigurni smo da i tu bitku dobija i da će deca od septembra uživati u igralištu kakvo zaslužuju.
To veliko V zna kako je teško doći do njega i koliko je potrebno truda da bi se zadržalo. Akcenat je na radu i radu (i još jedno „radu“ bilo bi malo) sa decom. Deca moraju dosta toga poneti iz kuće i kućnog vaspitanja, što će vaspitači onda sa lakoćom i uživanjem da nadograđuju.
Svesna da svaki pedagog koji je dobar mora da ide u korak sa vremenom i da radeći na sebi i stalno se edukujući, može uspešno da radi sa decom. I kad kažemo „uspešno“ čitajte kao da stoji znak jednakosti sa „uživati u svom poslu“.
V koje ne čeka da se prilagodi promenama, već ih ono inicira. Vaspitačica čija se energija oseti po hodnicima vrtića, koja zrači osmehom i pozitivom. A takav „kolovođa“ je potreban svakoj dečijoj ustanovi.
Još bismo vam svašta naveli ovde, ali ne bismo da detaljišemo. Dovoljno je samo da kažemo da joj od srca svečano predajemo orden „velike“ vaspitačice sa velikim V.
Nadamo se da će ovo pročitati možda više vaspitači i pedagozi, a ne samo roditelji. Da će ih trgnuti iz svojih čaura i pokrenuti, jer NOVO ume da bude i lepo, samo ako umeš sa njim.
Za sve Vaspitačice sa velikim V od Kockica sa velikim K
Pročitajte kako Kockica gleda na savremeno ludilo i odsustvo roditelja u dečijem životu: Ima li dečija usamljenost cenu?
Photo izvor: