Viteški festival Just Out 4 organizovan je ove godine nadomak Despotovca, četvrti put po redu. Domaćini su bili vitezovi iz Srbije Beli Orlovi, koji su ugostili vitezove iz više od sedamnaest zemalja. Udruženje Beli Orlovi pokušava da prikaže najznačajnije elemente iz jednog perioda srpske istorije, jer svi ti elementi zajedno pišu istoriju jednog naroda.
Prethodnih godina nismo uspevali da posetimo ovaj festival, ali ove godine na vreme smo se organizovali i uputili ka Despotovcu. Što se tiče festivala, odlično smo se zabavili, sve nam je bilo zanimljivo, jer su organizatori ostavili mogućnost posetiocima da se oprobaju u brojnim srednjovekovnim veštinama.
Kockice su u prošlom tekstu dočarale život u jednom srednjovekovnom selu i sad kad ste stekli sliku kako je sve to izgledalo u prošlosti, možemo da otpočnemo priču o vitezovima.
Ukoliko niste, obavezno pročitajte naš članak: Spremni da se katapultiramo 600 godina u prošlost?
Srednjovekovna obeležja
Da li znate koji su osnovni delovi srednjovekovnog grba? To su štit i šlem koji se nalazi iznad njega. Određeni simboli su oslikavani na svakom štitu, a na vrhu šlema se nalazio glavni simbol u vidu čelenke. Mogli su se pronaći razni motivi, od dvoglavog orla, lava sa rogovima i slično.
Vitez kao elitni status
Vitez je bio simbol moći u tadašnje vreme i predstavljao je elitu srednjovekovnog društva. Ponekad je bilo dovoljno samo da se pojave, kako bi se neki neprijatelj koji je lakše naoružan uplašio i povukao. Bila im je na raspolaganju najbolja oprema koja može da se pronađe i Srbija je iz Italije uvozila velike količine oružja, jer je Severna Italija tada imala najbolje oružarnice.
Svaki vitez je posedovao zemlju i bio slobodan čovek, ali je prema feudalnim zakonima imao vojnu obavezu. Vojnički trening za budućeg viteza počinjao je izuzetno rano i moglo bi se reći da je bio izuzetno surov. Mladog feudalca bi sa sedam godina odvodili od kuće i boravio bi na dvoru velikaša. Sledile bi godine napornog i teškog treninga koje bi mladić, budući vitez, morao da prođe.
Otpočinjalo se sa učenjem jahanja konja i manirima lepog ponašanja, o čemu se baš vodilo računa. Učili su gledajući i oponašajući već formirane vitezove i na početku su postajali štitonoše. U srednjem veku, pod punoletstvom se smatrao period između četrnaeste i šesnaeste godine. Ukoliko bi ovladali veštinama, mladići bi postajali vitezovi sa osamnaest godina.
Vitez nije bio samo osoba koja zna da se bori, već su učili pisanje, računanje, strane jezike, čitali su istorijske i filozofske knjige. Vitezom se smatrala osoba sa velikim spektrom znanja, veština i ako bismo uporedili sa današnjim vremenom, moglo bi se reći da je vitez bio svojevrsan ambasador, odnosno intelektualac svoga doba. Plemić nije mogao da bude samo ratnik kao vitez, već da radi na svom obrazovanju.
Viteško odelo
Osnovni deo svakog srednjovekovnog oklopa je verižna ili pancirna košulja. Izrađuje se od metalnih alki (verižnica) koje se međusobno isprepliću čineći košulju. Alke su od žice koja se savijala i sekla u prstenove, a zatim su se međusobno tkale i vezale za postavu od čvrste tkanine, najčešće od kuvane kože.
Za njihovu izradu bili su zaduženi posebni majstori, a sam proces izrade je bio spor i mukotrpan, jer je svaki deo morao da bude ručno spojen.
Verižna košulja je bila odlična zaštita od strele, koplja i delimično od mača, ali ne tako dobra zaštita od direktnih udaraca buzdovanom ili nekog drugog bojnog oružja.
Preko verižne košulje išao je grudni oklop tipa kornjača. Činilo ga je više metalnih pločica pričvršćenih na čvrstu podlogu (sukno ili kožu), koje su štitile grudi ratnika. Kao dodatna zaštita išla je verižna košulja ispod oklopa.
Priznajemo, za neke od ovih stvari smo prvi put čuli, kao npr. za gantle. To su posebne oklopne rukavice za zaštitu šake viteza.
Viteško oružje
Svi smo čuli za buzdovan ili topuz. To je bilo udaračko i bacačko oružje i ujedno jedno od glavnih oružja za blisku borbu, kako se razvijao viteški oklop. Buzdovan je rađen od različitih materijala, glava je obično bila metalna, a palica drvena. Najčešće je opevan u narodnim pesmama buzdovan šestoperac sa šest pera i oni su služili da lakše probiju oklop.
Vitez i konj
Govorilo se da je najskuplji deo „opreme“ svakog viteza bio njegov konj. Kao što su vitezovi obučavani za borbu od rane mladosti, tako su i bojni konji selektovani i obučavani na posebnim ergelama. Te obuke su trajale ponekad i četiri, pet godina.
Obratite pažnju i videćete da su konji uvek bili dobro zaštićeni sa oklopima, nešto poput verižnjače na nogama, grudima i vratu.
Konj je obučen da sa svojim gazdom vodi bitku, tako da je najveći strah svakog viteza bio gubitak konja. Takođe, svaki borbeni konj je bio istreniran da spase svog gospodara, pa su se vitezovi često i oslanjali na konja u borbi. Dobar konj je bio na ceni i navodi se poređenje, da je srednjovekovni konj ekvivalent današnjem tenku ili lovačkom avionu.
Nadamo se da vam se dopalo putovanje kroz vreme i da ste uživali, jer mi jesmo.
Do sledećeg katapulta, vaše Kockice
Pročitajte o biseru istorije: Priroda kao čuvar srednjovekovnog manastira Manasija
Slike izvor: arhiva Kockica