Prisustvovali smo izuzetnom predavanju dr Ranka Rajovića, koji je još jednom uspeo da uz odličnu priču drži pažnju slušalaca. Poučno, interaktivno i zabavno predavanje sa temom „Duboka pažnja kod dece“. Pokušaćemo da vam ukratko prenesemo neke od upečatljivih delova koje bi roditelji trebalo da čuju.
Poznat vam je sigurno program koji je Rajović razvio – NTC sistem učenja. Akcenat je na funkcionalnom znanju, koje bi potislo reproduktivno učenje. Prvi deo predavanja odnosio se na značaj razvoja mozga, a drugi deo na razvoj matematičko-logičkog mišljenja i funkcionalnog znanja.
Poražavajući su rezultati istraživanja koja govore koliko su deca motorički slabija, kao i njihova pažnja, koncentracija, pa i opšte znanje, a rečnik siromašniji. Sve to upućuje da moraju da se menjaju metode učenja.
Više o NTC programu pročitajte u članku: Igra kao sistem učenja
Razvoj mozga
Kako bi približio funkcionisanje i rad mozga, Rajović je otpočeo od zakona biologije. Živa bića koja se ne kreću su biljke i one nemaju nervni sistem. Analogno tome, živa bića koja se kreću imaju neurone, a najkompleksniji nervni sistem ima čovek. Mozak se razvija u pokretu i to je razlog zašto je važno kretanje kod dece. Najveći razvoj se beleži tokom trudnoće dok je beba u stomaku, kao i kada se rodimo intenzivno do druge, treće, pete i sedme godine.
„Posao“ deteta je da se kreće i zbog toga je svaka motorička aktivnost važna. Čak je i žvakanje čvrste hrane bitno, u čemu često roditelji greše kada dugo blendiraju deci hranu.
Ukoliko ne omogućimo detetu da se dovoljno motorički razvija, znači da neke regije mozga neće biti povezane. Posledice toga mogu biti vidljive u školi ispoljavanjem disleksije, disgrafije, diskalkulije. Deca ne mogu da sede, čitaju, pišu, računaju, što treba da nas navede na razmišljanje jer je to slika naše dece danas.
Istraživanja govore da je svaka naredna generacija sve lošija. Poremećaj govora je prvo što upućuje i signalizira da sa detetom nešto nije u redu i čak 50% dece ima neke poteškoće u govoru. Na manjak kretanja ukazuju i ravna stopala kod dece. Danas preko 60% dece ima ravna stopala, dok je nekad taj procenat bio 7 – 11%.
Iz svega toga proizilazi, da ukoliko se deca nisu dovoljno kretala do šeste godine nisu povezala regije u mozgu i šta možemo očekivati? Smetnje u učenju, lošu koncentraciju, disleksiju, itd.
Savet koji je Rajović uputio svim roditeljima jeste:
Posao roditelja je da dete bude spretno i okretno.
Kako on kaže, neka vam uvek bude na pameti kao da dete pripremate da bude vrhunski sportista, iako to možda neće biti. Dopustite mu da se kreće i da bude aktivno. Ukoliko bismo vratili film, sigurni smo da biste se svi setili kako smo mi provodili detinjstvo. Trčali smo od jutra do mraka i tako razvijali sve regije mozga i povezali ih.
Mozak naše dece je već anatomski drugačiji od našeg. Promenile su se bazalne ganglije (duboki delovi mozga) antene koje informacije primaju, obrađuju i šalju dalje. Kod naše dece su te antene smanjene, što znači doživotno smanjenje kognitivnih sposobnosti.
Takođe, mi imamo duboku pažnju dok radimo nešto, možemo da se skoncentrišemo na to što radimo, a naša deca ne mogu. Školskoj deci je jako teško da se skoncentrišu, jer je njihov mozak drugačiji.
Pitanje je šta se dogodilo u njihovom mozgu?
Odgovor leži u OKRUŽENJU. Koliko je važna genetika, toliko je za razvoj mozga važno i okruženje. Rajović kaže da ta dva pojma ne mogu da se porede i ne slaže se da razvoj 50% zavisi od genetike, a 50% od okruženja. On ističe da smo genetiku i potencijal dobili od roditelja i ona učestvuje sa 100%, a kako će se razviti zavisi 100% od okruženja. A da li je okruženje danas i okruženje pre 50 godina isto? Nije, a mi smo zadržali skoro iste metode učenja već 30, 40 godina.
Navešćemo banalan primer gde se uočava razlika. U naše vreme postojala su dva TV programa, gledao se crtani u 19.15 i eventualno jedna, dve serije tokom vikenda. Svo ostalo vreme bilo je ispunjeno igrom, kretanjem i trčanjem. A danas? Ne moramo ni da navodimo sa čim su sve deca okružena, od televizora, kompjutera pa do telefona. Deca su u današnje vreme bombardovana informacijama sa svih strana. Njihov mozak sve te informacije mora da primi i obradi. Tu nema dubinske obrade informacija jer je mozak razvio drugi stil – hiperpažnju, za razliku od nas koji imamo duboku pažnju. Sve to ukazuje da dete ne može da uči kao što smo mi to činili, a naš sistem ga tera i navodi da uči baš na takav način. To je razlog zašto se javljaju problemi u školi, smanjena koncentracija i pažnja.
Ovaj članak završili bismo sa rečima Rajovića koji kaže:
„Roditeljstvo je odgovoran posao i to mnogo, mnogo odgovorniji nego što je to ranije bilo.“
Roditelji ne treba da budu isfrustrirani ako ne mogu sve da primene, jer realno u današnjem društvu i okruženju teško je sve primenjivo. Ali, treba da probaju da nađu neku meru i da daju sve od sebe da budu najbolji u svojoj ulozi roditeljstva.
To bi bio neki naš zaključak kao roditelja dva deteta. Truditi se da budeš što bolji i dati sve od sebe, ići do granica svojih mogućnosti. A koliko ćeš biti uspešan u tome, vreme će pokazati.
U narednom članku pričaćemo o tome koje su to najveće regije mozga i kako autor NTC programa vidi darivanje dece.
Vaše Kockice
Pročitajte članak: “Pevajte” pesme sa decom na NTC način
Slike izvor: Freepik