Muzej Vojvodine je otvorio svoja vrata i organizovao besplatne posete za sve zainteresovane posetioce u okviru 13. Evropske noći istraživača.
Prošetali smo njegovim hodnicima i priznajemo za naš ukus prebrzo je tekla organizovana tura. Shvatili smo da smo pogrešili što smo došli, ali taman nam je dalo povoda da se vratimo po još jednu dozu istraživanja istorije našeg podnevlja.
Nemoguće je sve prepričati i dočarati u tekstu u kratkom sažetku, ali probaćemo kroz par tematski podeljenih tekstova da vam bar deo postavke prenesemo. Nadamo se da ćemo vas zainteresovati toliko da odete i osetite uživo koju priču istorija priča kroz svoju postavku.
Arheologija
Prvi deo na koji se nailazi šetnjom kroz muzej je arheologija podeljena u tri dvorane. Prikazan je period od paleolita do kasnog srednjeg veka. Kako bi se što bolje prikazao način života stanovništva, njihovog razvoja i religije korišćena su pomoćna sredstva, rekonstrukcije pojedinih naselja, objekata, kao i fotografije, mape i sve to naravno, uz vredne originalne arheološke eksponate.
Posle velikih klimatskih promena (paleolit) stvaraju se uslovi za razvoj zemljoradnje i stočarstva u Panonskoj niziji. Stvara se nova ekonomika u poizvodnji hrane. Formiraju se stalna naselja u blizini reka, jezera i bara i počinje pripitomljavanje životinja. Obrada zemlje i ubiranje plodova postaje glavni izvor egzistencije, a alatke se izrađuju od glačanog kamena i kosti. Takođe, u tom periodu pojavljuje se keramičko posuđe. Lov ostaje i dalje jedno od glavnih zanimanja u mlađem kamenom dobu.
Pojava i upotreba metala dovela je do toga da se u Vojvodini pojavljuju nove kulture sa novim obeležjima, kao i novi skok u razvoju praistorijskog društva.
Dalji razvoj
Kao što verovatno već i znate, bronzano doba je dobilo naziv po otkriću i upotrebi bronze (2000-950. pre n.e.). Od ove legure se liju oruđa, oružja i nakit, a samim tim razvijaju se i nova zanimanja (rudarstvo, trgovina…). Dva momenta su značajna za ovo doba: upotreba konja i kola, što je u mnogome olakšalo komuniciranje i razvoj. Ovo je period razvoja u kome se pojavljaju moćni odbrambeni sistemi naselja i utvrđenja.
Prema trenutnim saznanjima gvožđe su otkrili Hetiti i čuvali su tajnu tehnološkog postupka skoro 200 godina, što im je omogućilo da budu najsnažnija država u Maloj Aziji. Raspadom hetitske države saznanje o tehnologiji dolazi preko Asiraca i Egipćana do Evrope. Osnovne privredne grane bile su zemljoradnja i stočarstvo, uz proizvodnju keramike, oruđa, oružja, nakita od kamena, gline, kosti, bronze.
Što se tiče starijeg gvozdenog doba, njega karakteriše razvojni proces metalurgije gvožđa, dok se u mlađem gvozdenom dobu pojavljuju novi proizvodni elementi kao produkt razvoja grnčarije. Takođe, to je period početka kovanja i upotrebe novca u trgovini.
Rimska osvajanja
Krajem I v. stare ere i početkom I v.n.e. započela su rimska osvajanja ovog dela teritorije provincije Panonije. Ističu se dva značajna gradska centra Bassianae kod Donjih Petrovaca i Sirmium (Sremska Mitrovica), koji je tokom IV v. bio politički, kulturni i ekonomski centar provincije Panonije Sekunde.
Na početku III i u toku IV veka dolazi do intenzivnijeg razvoja poljoprivrednih imanja, koja pored gradskih centara postaju značajna za razvoj Provincije.
Ono na šta je muzej posebno ponosan jesu tri paradna, pozlaćena šlema iz ovog perioda (IV vek). Takođe, pored šlemova, ističu se i pronađene freske iz grobnice kod Beške.
Vezano za pronalazak šlemova spominju se dve zanimljive priče. Pronašla ih je jedna baka Anđelija Vrkatić 1955. godine koja je okopavajući svoju bašticu uočila površinski sloj šlema, ali se u prvi mah uplašila misleći od njih da je bomba (period nakon II Svetskog rata). Zbog pozlate na njima, pomislila je da će se obogatiti i neko vreme ih je čuvala kod sebe, a zatim ih odnela kod zlatara. Ipak, kad je shvatila da pozlata ne bi imala neku posebnu vrednost kad bi se skinula sa šlemova, odlučila je da ih donese u muzej. Treći šlem nosi sličnu priču i takođe „potiče“ iz nečije baštice.
Na svetu postoji svega oko 10 ovakvih šlemova, a Muzej Vojvodine čuva čak tri, tako da iz toga proizilazi još veća vrednost i značaj istih. Originalni su i što se tiče postupka izrade prvo je išao metalni deo, pa zatim koža kako bi bio udoban za nošenje. Od gore ide srebrni deo, pa tek onda na kraju pozlaćeni deo.
Velike seobe naroda
Udruživanja raznih varvarskih naroda i plemena i sve veći pohodi doprineli su raspadu Rimske imperije.
Velika seoba naroda koja je otpočela u drugoj polovini IV veka zahvatila je sve evropske prostore. Pred najezdom varvara srušen je svet antičke civilizacije. Novo razdoblje je bilo praćeno velikim društvenim i ekonomskim promenama. Dolaskom Mađara u Panoniju krajem IX v. završavaju se velike seobe naroda i otpočinje nova epoha razvoja na srednjoevropskom području.
Ostatak razvojne priče na podnevlju Vojvodine prenosimo uskoro u nastavku teksta.
Vaše Kockice
Slike: arhiva Kockica
Izvor: Muzej Vojvodine